Da je onako kako hoćemo a ne kako je suđeno Reuf bi danas bio regionalna folk zvijezda. Nikada jaču želju da se postane „nešto” nisam vidio kao kod njega. Još dok smo ko djeca igrali eberečke-ebertude-eber koga ćete Reuf je maštao o svjetlima estrade.

Otac mu je volio Safeta Isovića i često bi, naravno u šali, govorio „ovaj moj mali drekavac će Safeta zamijeniti”. Godine su prolazile ali Reufova želja za mikrofonom nije jenjavala. Odlazio je kod raznih kompozitora, tekstopisaca… svima davao pare (osim meni) da mu pomognu ali ni u tom slučaju nije upalila ona „para vrti gdje burgija neće”.

„ Reufe, kani se ćorava posla. Bolan ne bio prijatnije je slušati magarca kako reve nego tebe”-iskreno sam mu govorio milion puta ali džaba bilo sve. Reuf nije odustajao.

Ratni vjetar ga je dobacio do Austrije. Tri puta se ženio-jednom zbog papira dva puta iz ljubavi. Sa onom „papirnatom” i danas je kontaktu one dvije već zaboravio.

Prvi put nakon rata došao u Sarajevo 2003. godine. Ni čestito vozdra nije reko, odmah počeo kukakti-nema sreće u ljubavi, u kreditima je, ne može starog pomoći.

Sjećam se bio je ramazan.

„Onaj moj stari poludio. Ne posti a sprema se da proslavi Bajram”.

„Šta ima u tome loše Reufe. Imaš raje ne može da posti, zbog bolesti ili finansija.

„Nemaš ti pojma. Meni je jedan austrijski inžinjer prič’o da je pročit’o u KUR’ANU da ne mogu slaviti Bajram oni koji ne poste”, veli Reuf i osta živ.

„Poselami inžinjera Reufe i poruči mu nek mi javi sa koje je on planete siš’o na majčicu Zemlju. Na to što je on reko i na to što ti vjeruješ u to šta je i zašto je rek’o ja komentar nemam, majke mi”.

Prolazile su godine a Reuf se nije javljao. Prošle sedmice se javi: „Brate u šeheru sam. Došao malo pred Novu godinu. Sara i ja uzeli godišnji. Kad pijemo kafu?”

Predzadnju rečenicu i nisam baš razumio „na prvu” ali kad smo se vidjeli sve mi je bilo jasno.

Prelijepa djevojka je sjedila do Reufa.

Dok se osoblje „Palme” utrkivalo da nam udovolji Reuf je počeo priču.

„Eto i mene Bog pogleda kad su žene u pitanju. Kod mene je četvrta sreća, sigurno. Sara je primila islam.

„Nije zbog tebe sigurno.”

„Nije, sve ću ti ispričati. Možda je šega ali eto, i ja sam uz nju počeo ići u džamiju.

Sara je bila ateist-teški, preteški. Vjeru kojoj su joj roditelji pripadali Sara nije gotivila. Puno je čitala o tome, kako tada tako i danas. Kada smo se upoznali pričali smo o svemu, naravno. Bilo mi je komično da se interesuje za moju vjeru o kojoj sam ja, na sramotu, ništa ili veoma malo znao. Ovaj internet je čudo. Jedan dan dolazim kući. Vidim Sara na youtube gleda hafiza Bugarija. Drugi dan gleda muftiju Zukorlića, treći dan opet Zukorlić, pa hafiz, pa muftija….

Ja je zezam-da se nisi bona zaljubila u muftiju-vala i jeste laf.

Kupila svu moguću literaturu koju smo u Lincu mogli naći ono što nismo mogli ima na internetu.

Jednu noć nam došli njeni. I krenula rasprava. Ostao sam zatečen Sarinom logikom.

Stari joj je težak čova. Da ti skratim njihov dijalog, uglavnom nakon monologa punca Sara je uzela riječ.

„E, tata da ti kažem nešto. Za tebe nije problem kada neko krsti kćerku ali je problem kada neko suneti sina, za tebe nije problem kada neko slavi slavu ali je problem kada neko posti za ramazan, nije ti problem kada neko sa srećom čeka Božić, ali je problem kada neko čeka Bajram, nije ti problem kada neko ide nedeljom u crkvu ali ti je problem kada neko ide petkom na džumu….

I stari i ja se unezgodili ali osjetio sam da je protiv našeg braka. A o Sarinom naumu ni ja ništa tada nisam znao.

„Nemoj me tata tako gledati. Američki centar za istraživanje je nedavno objavio da su od 1970. do danas muslimani najbrža rastuća populacija u Evropi.

Imaš na internetu-rimokatolički svećenik prešao na islam, pravoslavni monah u Crnoj Gori prešao na islam, javne ličnosti masovno prelaze na islam.

Ja sam od islama znala samo za baklavu bajramsku na koju me i nisi baš rado puštao. A danas i ezan znam. Poslušaj malo šta hafizi pričaju, ne košta te ništa. A mene je od ljepote „dotukla” rečenica muftije Zukorlića „Onaj ko pred Gospodarom savija kičmu, pred ostalima stoji uspravno”. Tata, ja sam primila islam.

Sara je šutila čitavo vrijeme dok je Reuf drobio.

Očekivao sam da će reći da su je se roditelji odrekli, da je bilo i batina ali ništa od toga. Istina, ne čuju se i ne vide kao nekada ali ipak su kontaktu.

Sara priča da je sanjala ezan, danima. I počela se zanimati.

Čitala sam pismo majci Nikole Tesle. I on je sanjao ezan. Sigurna sam da me Bog uputio.

Raduje se što je i Reuf krenuo prema vjeri.

Samo brate, ružno ga slušati kada ilahije pjeva. Ne zbog ilahija, već zbog glasa.

E moja Saro. Uvijek ga je i bilo ružno slušati kada pjeva.

Piše: Admir F. Beganović  (saff)